NA KRAJU KRAJEVA
(Pokušaj razmišljanja na način moje sestre Šahe i Elmaza Krasnićija kao izraz iskrene ljubavi prema njima)
Na kraju krajeva moja sestra misli da je svet lep
i u poslednjem i neopovrgljivom činu ona valjda i jeste u pravu
a njena je filozofija neporeciva
tako da nije uopšte važno to što smo mi rušitelji normi
pravila i zakona…
Na kraju krajeva ideja da moja sestra treba da uči od mene i
nije tako loša
kažem joj svet je pun ruža samo pazi kuda gaziš
kažem joj svet je pun vukova samo pazi na svoj refren
kažem joj svet je lep veruj u to premda istinu nikad saznati
nećeš…
Na kraju krajeva moja sestra je sasvim čedna
ne zanima je uzastopna likvidacija onih kojih se plaši
niti mati za grubu politiku onih koji joj idu na živce
ai razočaranje joj je detinjasto i igra bezazlena…
Na kraju krajeva njoj ne priliči da se jednoga dana duševno
rastroji
da jednog dana legne na postelju razočaranja od svojih ljubavi
premda je to nešto neizbežno ali je molim da se drži kao stena
samouverena i nepokolebljiva kao veličanstveni granit…
Na kraju krajeva i nije baš tako loše ako umemo da budemo
malo bolji
ako se iznutra u sebi osećamo dobro nemoguće je da napolju
bude loše
a ako smo iznutra loši nemoguće je da napolju bude dobro
i baš ova vrata se sada otvaraju i zatvaraju pred crnim očima
moje sestre…
Na kraju krajeva ona je bila u pravu kad je rekla, Špetime,
nemoj da se brineš
i zaista ni sam ne znam zašto se uopšte brinem
valjda se radi o osećanju koje me podstiče da se krećem
emociji koja me nagoni da grabim samo grabim napred
prema nepoznatom užasu…
Na kraju krajeva on je bio u pravu kada mi je rekao, nema
smisla što si besan
zašto se ne bi radovao slušajući neku veselu pesmu
zašto bi bilo besmisleno to što si srećan
tako mi boga, Špetime, ne vredi nam ništa ako sve
gledamo crno…
Na kraju krajeva on i moja sestra možda su u pravu
baš je blaženstvo kad umeš da se pomiriš s onim što ti ne paše
i spokoj kada znaš da prigrliš način života drugoga
i kada imeš da oprostiš neprijatelju to je čudo, umetnost
samo je nevolja što ponekad ne podnosiš sebe, a to valjda
znate bolje od mene…
Na kraju krajeva nema ničeg lošeg što u mesto kao što je ovo
još nisam izgubio nadu
iako izgleda kao prava budalaština da se nje držim
šta treba da je loše što u ovakvom mestu navlačim
rukavice ljubavi
i grlim sve, i zahvaljujem svima, i volim sve
i to mi do vraga izgleda beskrajno smisleno…
Na kraju krajeva jedan od nas treba da bude
žrtva apsurdnog zahteva
da jedan bude prihvatljiv, a drugi odbačen
ali lepe stvari teško se prihvataju zbog težine koju ima lepota
i slabosti ljudi nespremnih da je prihvate
a ja pružam ruke i kažem hajde, čoveče, da napravimo nešto
drugo od ove umorne zemlje…
Na kraju krajeva ja zastupam tebe a ti mene, zar ima slađe stvari
na kraju krajeva on i moja mlađa sestra imaju pravo da misle
da je svet lep, i nije važno kako zaista stoje stvari
svet koji se stvara unutar nas određuje našu stvarnost…
Na kraju krajeva oni imaju pravo da su slobodni na ovaj način
i svako od vas može verovati ovakvoj slobodi osvajanja
vlastite slobode…
s albanskog preveo Škeljzen Malići