Bila sam samo dete
Na leđima mi nacrtaše kuću kao grb
Otvorenih prozora i s dimnjakom
Koji je dimio iznad moje glave
Kornjača hoda…
Kornjača hoda…
Zelenooki blede u gradskim portretima
Bledila se umnožavaju svakim danom po zidovima sivim
Mitovi poraza u ljudima zamišljenim
Osvećeni na zidnim ikonama posmatraju žive
Živi teku
Živi teku
Živi na asfaltu sade eksere
Kako bi pričvrstili poraze na zidnom vremenu
Slike bežanja na tavanu neba obešenog
U drevnu budućnost mora se potapaju
Potapaju
Potapaju
Zamrznute duše na mojim leđima poskakuju
Venuće njihovih prikovanih ikona opevavaju u lebdećem prostoru
Veliki je praznik poraza a kuća na leđima je osvetljena
Oni dolaze
Svi oni dolaze
Bila sam tek dete
Na leđa mi nacrtaše grb kuće
Čujete li me sejači eksera
Oni su svi tu našli utočište
Nemojte ih tražiti drugde
Nemojte ih tražiti
Otvorenih prozora i s dimnjakom iznad
Koji je dimio nad mojom glavom.
Toplo je pored vatre
Reče mi zelenooka
Uzmi svoju lutku i igraj se samnom