Reč koja počinje slovom F
Muškarci se osećaju ugroženo kad se žene ponašaju kao oni
Nakon seminara za vodeće poslovne ljude u Švedskoj, zemlji koja je uvek na vrhu rodno ravnopravnih top lista – bilo da je to UN Human Development Index ili The Global Gender Gap Report – shvatio sam da među muškarcima u mojoj zemlji, ali i u Evropi i dalje postoji nesporazum po pitanju feminizma. Šta je to? Ko su one? I da li su opasne? Neki muškarci (i žene) najviše uživaju u tome da generalizuju i tvrde da su feministkinje ružne, lezbejke, i nepodnošljive. Čak i danas, 2015? Da. Sve vreme, svuda? Ne. Ali i toliko je dovoljno da ovu tvrdnju posmatramo kao problem. Najefektniji način da se nosite s neistomišljenicima jeste da ih ugnjetavate, sabijete na jedno mesto i nalepite im nekakvu etiketu. To su vlasti oduvek radile da bi održale svoju moć.
Biti žena znači biti pasivna. To je dobra, pozitivna stvar. Biti feminista znači biti aktivan, a to je loše. Aktivne žene rade isto što i muškarci – utvrđuju svoja prava i izražavaju sebe. Dovode stvari u pitanje i preispituju se. Očigledno je da se muškarci osećaju ugroženo kad se žene ponašaju isto kao oni.
A šta bi bilo da sve feministkinje nisu iste? Šta bi bilo kad bi postojali i muškarci i žene koji sebe zovu feministima? Šta bi bilo da svi muškarci nisu isti, u smislu ponašanja, misli i tako dalje? Šta bi bilo…
Psihoanalistkinja Patriša Klajn Frithof ovako opisuje feminizam:
Feminizam nije jedinstvena teorija. Sastoji se iz nekoliko različitih struja. Feminizam je i ideja o svetu, ili nekoliko ideja o svetu, koje uključuju žene i potvrđuju ženski dignitet. Feminizam teži da vizualizuje i analizira odnose među polovima, moći i svim formama ugnjetavanja žena.
Harijet Goldor Lerner, američka terapeutkinja i ekspert u oblasti ženske psihologije, predstavlja feminizam koji smatra da žene i muškarci imaju više sličnosti nego razlika. Ona tvrdi da su polarizacije desktruktivne i da nas otuđuju jedne od drugih. Lerner takođe nagoveštava da žene nisu homogene kao grupa. Koncept žene, kao i koncept muškarca, sastoji se iz raznovrsnog broja individualaca sa ogromnim razlikama u mišljenju i ponašanju. Ovo je svakako novi način razmišljanja, ne samo za muškarce. Većina muškaraca vide feministkinje kao grupu koja uznemirava i otima se kontroli, a sve ostale žene posmatra kao obične.
Imao sam potrebu da ovo napišem i podelim ove definicije sa mojim prijateljima muškarcima iz Amerike, jer se MARC obraća muškarcima. To naravno ne znači da sve žene iz SAD i Švedske znaju šta znači biti feminista. Daleko od toga. Ali verujte mi, u feminizmu nema ničeg opasnog, nikoga ne ugrožava, već otvara vrata.
Zašto izbegavamo žene
Sredinom osamdesetih, mislio sam da smo na dobrom putu. Nisam bio u pravu.
Žene i dalje bivaju izbegavane samo zato što su žene, pogotovo na menadžerskim pozicijama. Dok sam radio na kadrovskim pozicijama, uporno sam favorizovao muškarce. Muškarac neće ostati u drugom stanju, i neće negovati decu. Žene s decom već rade posao s punim radnim vremenom. Stoga su često isključene iz trke za najviše pozicije u kompaniji. Preskupo je da zaposlite “nesigurnog” menadžera koji možda neće biti tu sve vreme.
Tako je to zvučalo u “mom” poslovnom svetu u Skandinaviji dok nisam razmislio i počeo da radim u smeru jednakih prilika za sve. Ne smem ni da razmišljam o tome koliko žena sam zaustavio u svojoj dvadesetpetogodišnjoj karijeri pronalaženja kadrova za vodeće pozicije. Ništa od gore navedenog nije glasno izgovoreno, naravno, već iza zatvorenih vrata. I tužna je činjenica da je to i dalje česta pojava.
Ipak, pojavili su se pokreti protiv seksizma – naročito među muškarcima koji ne žele da tolerišu ovakvo razmišljanje i ženama koje se usuđuju da prijave najoštrije napade. Polako napredujemo ali stići ćemo do kraja puta tek kad kompetencija bude važnija od pola.
Problem mora da se reši
Veliki problem koji mora da se reši je razlika u primanjima između žena i muškaraca koji imaju istu poziciju u kompaniji. Na kraju krajeva, kao osobu vas procenjuju na osnovu plate, na osnovu bonusa ili opcionih akcija firme (iako jako malo nas uopšte dobija bonuse). U konačnici, mesečni iznos plate je ono što se ceni – jer pokazuje koliko vredite kao ljudsko biće i koliko vas ceni poslodavac. Problem u Skandinaviji je sledeći: čak i ako žena i muškarac imaju isto obrazovanje, isti staž u oblasti, isto godina ili manje-više isto iskustvo kao menadžeri, žena će imati manju platu (pričam o istoj plati za isti posao, i ne, to nije socijalizam).
Ljudi koji rade s decom manje su cenjeni od onih koji rade u finansijama, farmaceutskoj industriji ili industriji oružja. Zašto? Rad sa decom nikad nije imao neki status. A generalno govoreći, muškarci nisu zainteresovani za rad ili provođenje vremena s decom – uključujući i sopstvenu. Ono što muškarci govore o kvalitetnom vremenu (sa decom) naspram kvantiteta je notorna glupost. Muškarci ne vole da provode vreme s decom zbog uticaja okoline. Oni na to gledaju kao na posao s lošom platom.
Sredinom osamdesetih, mislio sam da smo na dobrom putu. Pisale su se knjige o ženstvenosti i muškosti, a ta tema često se potezala na seminarima u Švedskoj. Većina muškaraca su, naravno, bili muškarci, a postalo je moderno da se priča o androginom menadžeru – muškarcu koji koristi svoju ženstvenu stranu da bi stekli ono što se zove “društvena kompetencija”. Mnogo smo pričali i o platama. Mnogo. Ali ništa nije proizašlo iz tih razgovora: “androgini” muškarac je nestao, a razlika u platama je rasla.
Da li smo uplašeni od toga šta će žene uraditi?
Šta se dešava kad žene zarađuju više novca i mogu da diktiraju sopstveni životni stil? Dobit je očigledna. One će iskusiti sve prednosti koje su muškarci oduvek koristili, makar u Skandinaviji. Stvari kao što su: manje pelena, više golfa, čaša vina sa prijateljima u finom restoranu, gledanje zgodnih momaka za šankom, ili odlazak na košarkašku utakmicu.
Jedna je stvar očigledna. Ako bi muškarci podelili više odgovornosti za sadržinu naših života, žene bi počele da uzimaju svoj deo kolača, a muškarci bi se onda osetili kao gubitnici. Ali verujte mi: muškarci mogu samo da napreduju kao ljudska bića uz ovo iskustvo.
Neće sve žene biti pobednici. Neke su uvek gubitnici – neko mora da vodi računa o deci i domaćinstvu. Ali ako sam dobro razumeo stvar, u Skandinaviji će to biti imigrantkinje (pogledaj stranu 20).
Ko unazađuje muškarce: Ja
Moja majka je bila seksista, pa sam i ja to postao. Svakog dana moram da radim na svojim stavovima.
Poslednjih trideset godina aktivno sam učestvovao u poslovnom svetu. Održao sam stotine konferencija u polju komunikacija i liderstva, i razvijao programe liderstva. Bio sam deo tima desetak menadžerskih grupa i radio kao savetnik jednom broju menadžera, među kojima su bili i muškarci i žene.
Jednom, na konferenciji 2002. godine, postavio sam pitanje o ravnopravnosti. Jednom u trideset godina.
Šta je to što me je u tome sprečavalo, ve do poslednjih nekoliko godina? Strah? Strah od čega?
Mnoge žene su mnogo bolje
Naravno, žene su danas vidljivije i glasnije nego ikad pre, ali broj žena u upravnim odborima u Švedskoj opada. Dakel, nažalost i dalje veliki broj muškaraca zatvara oči i nada se da će ta “noćna mora” nestati. A ta noćna mora je “neprijatna” činjenica da su mnoge žene u velikom broju poslova jednako sposobne ili čak sposobnije od muškaraca.
Meni je slika potpuno jasna
Pasivno i aktivno sam učestvovao u ugnjetavanju žena, i branio sam trenutni poredak diskriminacije na osnovu pola. I da budem iskren, sramota me zbog toga. Ali samo do određenog nivoa, jer smatram da krivica nije samo moja – iako sam svestan da sam nosim ogromnu odgovornost.
Odgojen sam – odnosno zadojen – da verujem da su muškarci bolji od žena i da su zato glavni. Žene se brinu o domaćinstvu i deci i stoga treba da rade pola radnog vremena. Muškarci se brinu o novcu i izdržavaju porodicu. Tako sam vaspitan. I dalje smatram da su muškarci superiorniji, iako znam da je to greška.
Znam da muškarci i žene isto vrede. Ali to mi ne dolazi prirodno. Zabluda o superiornosti muškog pola duboko je ukorenjena. Vaspitanje, reklame, TV i filmovi uticali su na moj mozak i moj način mišljenja. Ali nisam odustao. Znam šta je ispravno a šta pogrešno, i želim da se promenim. Iako znam da su vrednosti duboko u nama.
Moglo bi se reći da su seksisti poput neme promenili strategiju, što nam omogućava da nastavimo sa segregacijom. Tvrdim da sam na strani jednakosti i principa istih primanja, ali samo dok to ne ugrožava moju sferu uticaja i platu.
Odgajanje seksiste
Gledajući unazad, vidim jasnu matricu ljudskih vrednosti u svom životu. Moja majka bila je i snažna i dominantna žena. Jedna od njenih najbitnijih osobina bila je njena odlučna volja da meša profesionalni s privatnim životom, da pokuša još jednom kad se problemi nagomilaju, da traži rešenja i vidi prilike. Ukratko, moja majka je kao i većina žena, štitila život.
Majčino vaspitanje pretvorilo me je u seksistu. Nisam u potpunosti bio svestan toga dok nisam počeo da se bavim temama roda i jednakih mogućnosti. Ipak, ne treba samo nju kriviti. I otac je doprineo, kao i baba i deda, i celo selo u kom sam odrastao. Društvo u načelu snosi odgovornost, a i škola. Mnogi moji prijatelji muškarci su seksisti, a i žene bogami.
Moje vrednosti su duboko ukorenjene. Ne mogu se preko noći promeniti i to je težak zadatak čak i dužem vremenskom roku. Stavove i ponašanje u okviru jedne generacije kako je teško promeniti. Odgojen si sa određenim vrednostima koje nosiš kroz život. Moja majka je doslovno bila seksista, pa sam i ja to postao. A stupanjem u patrijarhalni obrazac skrivam svoju inferiornost u odnosu na žene i strah od toga da će me odbaciti iz društva.
Dobre devojke, loše devojke
Možda zvuči kao da se šalim, ali odgovorno tvrdim da sam već u ranom detinjstvu odvajao muškarce od žena. A slika je bila ili crna ili bela. Dobre devojke, loše devojke, kurve, madone, aždaje i otirači (čuli ste već za ove izraze, zar ne?) Iako to tada nisam shvatao, u seksistu su me odgojili čovek i žena koji su bili “normalni i pošteni” građani.
Dakle, da li verujem ženama? Da li ih promovišem i branim ako osetim seksističko ponašanje prema njima? Da li bi trebalo? Da, trebalo bi i da, branim ih. Ali, da li iko veruje da možeš da promeniš iskonske vrednosti i suprotstaviš se svojoj mami samo zato što ti neko to sugeriše? Ili zato što si pročitao knjigu? Ne, gospodine. Svakodnevno moram da radim na svojim stavovima.
Puno sam napredovao, ali znam da se nikad neću potpuno otresti tog tereta, i da on utiče na moj svakodnevni život – teret i strah da ću biti izostavljen iz svemoćne grupe “momaka”.
Zar nije očigledno?
Čemu me je naučilo 80 intervjua s ženama na menadžerskim pozicijama
Godine 2004, intervjuisao sam 40 žena koje su imale između 28 i 62 godine. Ove godine, to sam isto uradio sa 40 novih žena, koje su imale između 30 i 50 godina. U oba slučaja, žene su bile menadžeri – od tek zaposlenih do onih iskusnih.
Ispod ćete naći četiri zaključka o ženama i muškarcima koja sam izveo na osnovu poslednjih intervjua. Ne slažete se? Molim vas da mi to i saopštite!
#1: Pre svega, vrlo mi je jasno da mnoge žene menadžeri imaju distancu u odnosu na same sebe. Ne veruju da se svet okreće oko njih. To ne znači da neozbiljno pristupaju svom poslu. Naprotiv. Ljudska bića koja ne razumeju svoju ulogu u grupi i kakav uticaj imaju na druge ne bi trebalo da budu menadžeri. Žene imaju sposobnost da posmatraju sebe odozgo, ili možda sa strane. Kad možeš sebe da sagledavaš i osmotriđ kako utičeš na svoju okolinu, imaš bolje razumevanje nedostataka drugih ljudi. I sebe. Naprosto postaješ bolji menadžer i vođa.
#2 Žene veruju da posao mora da bude važan i značajan. I žele da rade na zadacima koji su važni za razvoj društva i ljudi. Ali čekaj, zar to nije svačija želja? Ne. Mnogi muškarci uopšte ne razmišljaju o tome. Mnogi muškarci rade na destruktivnim projektima, od oružja i duvana do trgovine robljem, i ne razmišljaju uopšte o tome. Više ih voze moć i novac.
Naravno, dosta žena želi i može da se nadmeće, ali im nedostaje destruktivni muški mozak- Za žene, pobediti ne znači automatski da postoje i gubitnici u toj trci.
#3 Muškarci nipodaštavaju gubitnike, a sa te pozicije, teško je ići napred i biti produktivan. Destruktivni muški način posmatranja drugih ljudi jača svakim danom. Istina je sledeća: sebe posmatram upravo onako kako posmatram i druge. A ko želi da pogreši? Ko želi da bude gubitnik? A ko je stvarni gubitnik?
#4 Žene imaju bolji radni kapacitet od muškaraca. Mnogo bolji. Nemam nikakve sumnje u to. Većina žena radi u dve smene: na poslu i kod kuće. Što si viši na hijerarhijskoj lestvici, to ti treba više pomoći. Ali žene i dalje imaju odgovornost i oko kuće.
Mnoge žene koje sam upoznao priznaju da su muškarci nesnalažljivi i da žene moraju da žive sa većim osećajem odgovornosti. Ima li alternative? Razvod i novi život.
Kad već pričamo o tome, žene su manje sklone upadanju u zamku usamljenosti jer veruju da su postigle nešto u saradnji s drugima. Muškarci mogu tvrditi to isto, ali duboko u sebi muškarci misle da su sami postigli sve. To naravno rezultira činjenicom da ne mogu ni da pojme kako će firma preživeti kad oni jednog dana odu. Znate šta? Ovim tipovima se sprema veliko iznenađenje koje može potrajati mnogo godina. Firma će preživeti. Bez njih!
Verujem da će u budućnosti ravnopravnost biti na programu svake konferencije i seminara, a da će sagovornice biti uglavnom žene. Mi u Evropi smo daleko od toga. A jednog dana, možda, to ni neće biti tema za razgovor; neće se dovoditi u pitanje. (Da, znam, fantaziram, ali što se ne bismo pretvarali nekoliko minuta).
Budimo iskreni, svi smo bili na stotinama seminara i slušali muškarce kako pričaju o smislu života, a da li stvarno verujemo u ono što govore?
Mnoge kompanije i dalje održavaju semniare o jednakosti, kao da imaju nešto novo da otkriju. Znam da je mnogo bolje da ova stvar postane tema razgovora svuda unaokolo, od sale za sastanke do kafića, od programa o liderstvu do kuhinje, od škole do svakog radnog mesta.
Uveren sam da ne možete da odvojite svoj rad od privatnog života – ove dve strane života idu ruku pod ruku. Stoga, ako bismo želeli da vidimo prave promene, svi moramo da “Talk the Walk” (kao što je Majkl Kimel to rekao). To je jedini način da napredujemo. Međutim, to se dešava jedino ako želimo da se to desi i ako smo spremni da radimo na sebi, na svojim vrednostima i stavovima. Ovo važi i za muškarce i za žene.
Nalazim se u sred procesa koji će me pretvoriti u kompletnu osobu i posmatram međuigre između muškaraca i žena na potpuno nov način. I obećavam vam, momci svih uzrasta, mnogo je uzbudljivije nego što vi mislite i znate. Ja sam i dalje pravi muškarac!
Bez prečica
Kako da pokrenete promenu iznutra
Da biste razvili organizaciju, nije dovoljno da radite samo s jednim sektorom ili grupom. Klasična i česta greška u prošlosti bila je slanje “menadžera srednjeg nivoa” na program liderstva i nadanje da će to voditi ka promenama u celoj kompaniji. Danas znamo da moramo da radimo s celokupnom zajednicom da bismo
