Pusti me umu
Vijuge tvoje okomito probijaju
Ružičasto sunce me čeka u zoru
Bebe se smeju šećerasto
Odveži me
Tvoja užad bazde
Na cvet kanabisa
Božje kose
Teku
Teku
Umu pusti me
U majčinoj utrobi ja sklupčana
Spavam
Pusti me
Kristali padaju na njene crne kose
Ona razmišlja kakvo će mi ime nadenuti
Kada budem došla tebi
Neminovno
Uhvatio te san moje smrti i ne ustaješ od snova
Ako…
U javi
Ima samo bola očiju od usporenih kretnji
Živih boja detinjstva koje se slivaju uvis bez oblika
I svaki drugi je lud u svojoj vrsti i mali
Jezovito jauče
Oblaci menjaju smjer
Kiša
Ako…
Igra jazz muzika u limenim glavama i navodnjava gljive
One se nemilosrdno množe na površini glave
Kosa je otpala
I dalje spavaš na fotelji koja vonja na mačju mokraću
Ako…
Ko zna čiju mi mokraću mirišemo i čiji karijes žvaćemo svaki dan
Tek pokatkada ličimo na sretno dete na leđima delfina
Ti…
Iz gotskog dvorca sa gušenim kaputom od paukova
I na sedoj ti bradi rastu fluorescentni korali
Ona…
Namazana voskom tuge
Sanjivo se osmehuje, samo retko kada plače
Ako…
Kiša…
Pada nalik srebrnim žicama na leđima iskrivljenim kao samar
Prepuno drva tuge
Bio jednom…
Čovjek obješena vrata na konopcu a tijelo
Sramno se ljuljalo komad goveđeg mesa defilirajući kasapnicama
Ova…
Bajka ispuhanih točkova tvoga života
Ostavljala je tragove na još uvijek smekšalom asfaltu od buke protesta
Ne sjećam se što je pisalo na parolama
Kiša…
Ako…
Praštam ti…
I
Videla sam okamenjene osmehe luda
Kako na njihovim licima masni crvi rastu
Gusenice tenkova bučnih nad glavom
Bežala sam od jezika lutki
Daleko…
Osetila sam miris kuvanog jela od Orka
Sa mirisom poruba i jarčevom pesmom slaveći
Lov na decu i kupljena srca
Bežala sam od melodije klanja
Daleko…
Čula sam urlike žena u orgijama templara tresnutih
Na raščupanoj kosi grožđe opijanja je palo
Izložbe silikona na revijama nagrada
Bežala sam daleko od dijadema
Daleko…
Ispiranje vrana pod pepelom priviđenja iškrabanih
Reči ispljuvane na zakrpljene narode
Videla sam njihovo pokleknuće nad bogolikim ljudima
Bežala sam od svetih sunaca
Daleko…
Videla sam strojeve mrava sa belim zastavama podignutim uvis
Kićeni instinkt na linijama konca putujući
Osetila sam osvetu u žilama sapijensa vijoreći se
Pete sam parala bežeći
Daleko
Daleko
Daleko
II
Popeh se na brda na glavama kalemljenim
Tetoviranim njuškama pokrivenim prašinom paganskom
Poklonih četvrt mog epileptičnog mozga
Okliznuh se stenama nizbrdo
Da bih pala dole
A dole…
Mrak bjesova mi se privide
Legendu čovečanstva ispričaše mi
Naručiše mi ples nad kiselinom mokraćnom
Rodi se sunce bez linija svetlih
… San
A u snu
Mnogo je limenih vozova prošlo
Rogovi bikova probušiše mi kapije
Zvuci djembi odzvanjaše mi u ušima
Koliko li snova usnih u snu
Srednjevekovna zvona me probudiše
A u buđenju
Zatvorih oči
Pobegoh daleko
Daleko
Daleko
A “daleko”
Pružena pamučna ruka me dozva
“Ja sam ti” reče mi
Rasklopih neoformljena krila
Popesmo se gore
Gore
Gore
A “gore”…
III
“Gore”
Ima “ničega” zamotanog “tobom”
Ti čekaš svetlo da izbije iz tebe
Svetlo te čeka da iz njega iznikneš
Ti i svetlo
Ništa
Dođite u “ništa”
Ja i glas
Ništa
Želim da vidim leptire od pomorandži
sudarenih na kosi
Ja i pogled
Ništa
Pokušavam da osetim zemljinu ranu
Ja i bol
Ništa
Pokušavam da ne pokušavam ništa
Ja i ja
Ništa
IV
Vratih se
ovde gde modri skakavci smrt ti pevaju
točkovi mažu asfalt tvojom krvlju
ovde gde krckaju samlevene kosti životinja
lov na lisice za dugovrate gospe
ovde gde deca plaču za sisama očeva
mleko bazdi na cvet opijuma
ovde gde se tope ledene antičke spilje
oblaci obavijeni otrovom tarantula
vratih se
ovde se zemljina kugla posmatra iz skupljene vagine
ne širi se
ne širi se
izdaleka
daleka
daleka
dođoh ovde
gde čovek jede ljudsko meso i izlučuje čoveka…
Jednog ćeš dana na zemlju pasti
Ispuhan balon škrabasto dezorijentiran
Ako te nađem obešenog o neku granu samoće
Pokloniću ti dah do savršene okruglosti
I svezaću te kao kolajnu s vrpcom mira
I videti te kako ustaješ s mojim dahom
Tamo gde te čeka fešta razmaženih sunaca
Bila sam samo dete
Na leđima mi nacrtaše kuću kao grb
Otvorenih prozora i s dimnjakom
Koji je dimio iznad moje glave
Kornjača hoda…
Kornjača hoda…
Zelenooki blede u gradskim portretima
Bledila se umnožavaju svakim danom po zidovima sivim
Mitovi poraza u ljudima zamišljenim
Osvećeni na zidnim ikonama posmatraju žive
Živi teku
Živi teku
Živi na asfaltu sade eksere
Kako bi pričvrstili poraze na zidnom vremenu
Slike bežanja na tavanu neba obešenog
U drevnu budućnost mora se potapaju
Potapaju
Potapaju
Zamrznute duše na mojim leđima poskakuju
Venuće njihovih prikovanih ikona opevavaju u lebdećem prostoru
Veliki je praznik poraza a kuća na leđima je osvetljena
Oni dolaze
Svi oni dolaze
Bila sam tek dete
Na leđa mi nacrtaše grb kuće
Čujete li me sejači eksera
Oni su svi tu našli utočište
Nemojte ih tražiti drugde
Nemojte ih tražiti
Otvorenih prozora i s dimnjakom iznad
Koji je dimio nad mojom glavom.
Toplo je pored vatre
Reče mi zelenooka
Uzmi svoju lutku i igraj se samnom