Shpetim Selmani

Na kraju krajeva

NA KRAJU KRAJEVA

(Pokušaj razmišljanja na način moje sestre Šahe i Elmaza Krasnićija kao izraz iskrene ljubavi prema njima)

Na kraju krajeva moja sestra misli da je svet lep

i u poslednjem i neopovrgljivom činu ona valjda i jeste u pravu

a njena je filozofija neporeciva

tako da nije uopšte važno to što smo mi rušitelji normi

pravila i zakona…

Na kraju krajeva ideja da moja sestra treba da uči od mene i

nije tako loša

kažem joj svet je pun ruža samo pazi kuda gaziš

kažem joj svet je pun vukova samo pazi na svoj refren

kažem joj svet je lep veruj u to premda istinu nikad saznati

nećeš…

Na kraju krajeva moja sestra je sasvim čedna

ne zanima je uzastopna likvidacija onih kojih se plaši

niti mati za grubu politiku onih koji joj idu na živce

ai razočaranje joj je detinjasto i igra bezazlena…

Na kraju krajeva njoj ne priliči da se jednoga dana duševno

rastroji

da jednog dana legne na postelju razočaranja od svojih ljubavi

premda je to nešto neizbežno ali je molim da se drži kao stena

samouverena i nepokolebljiva kao veličanstveni granit…

Na kraju krajeva i nije baš tako loše ako umemo da budemo

malo bolji

ako se iznutra u sebi osećamo dobro nemoguće je da napolju

bude loše

a ako smo iznutra loši nemoguće je da napolju bude dobro

i baš ova vrata se sada otvaraju i zatvaraju pred crnim očima

moje sestre…

Na kraju krajeva ona je bila u pravu kad je rekla, Špetime,

nemoj da se brineš

i zaista ni sam ne znam zašto se uopšte brinem

valjda se radi o osećanju koje me podstiče da se krećem

emociji koja me nagoni da grabim samo grabim napred

prema nepoznatom užasu…

Na kraju krajeva on je bio u pravu kada mi je rekao, nema

smisla što si besan

zašto se ne bi radovao slušajući neku veselu pesmu

zašto bi bilo besmisleno to što si srećan

tako mi boga, Špetime, ne vredi nam ništa ako sve

gledamo crno…

Na kraju krajeva on i moja sestra možda su u pravu

baš je blaženstvo kad umeš da se pomiriš s onim što ti ne paše

i spokoj kada znaš da prigrliš način života drugoga

i kada imeš da oprostiš neprijatelju to je čudo, umetnost

samo je nevolja što ponekad ne podnosiš sebe, a to valjda

znate bolje od mene…

Na kraju krajeva nema ničeg lošeg što u mesto kao što je ovo

još nisam izgubio nadu

iako izgleda kao prava budalaština da se nje držim

šta treba da je loše što u ovakvom mestu navlačim

rukavice ljubavi

i grlim sve, i zahvaljujem svima, i volim sve

i to mi do vraga izgleda beskrajno smisleno…

Na kraju krajeva jedan od nas treba da bude

žrtva apsurdnog zahteva

da jedan bude prihvatljiv, a drugi odbačen

ali lepe stvari teško se prihvataju zbog težine koju ima lepota

i slabosti ljudi nespremnih da je prihvate

a ja pružam ruke i kažem hajde, čoveče, da napravimo nešto

drugo od ove umorne zemlje…

Na kraju krajeva ja zastupam tebe a ti mene, zar ima slađe stvari

na kraju krajeva on i moja mlađa sestra imaju pravo da misle

da je svet lep, i nije važno kako zaista stoje stvari

svet koji se stvara unutar nas određuje našu stvarnost…

Na kraju krajeva oni imaju pravo da su slobodni na ovaj način

i svako od vas može verovati ovakvoj slobodi osvajanja

vlastite slobode…

s albanskog preveo Škeljzen Malići