faruk sehic

Za Beograd s firmom Krstić

Prvu noć po dolasku u Sarajevo, dok pokušavam zaspati sluđen gomilom računa u nezajažljivom poštanskom sandučiću, dočekao me hor lajanja i zavijanja pasa lutalica, plus gratis zvuk alarma automobila u komšiluku. To je muzika koju često slušam živeći na svom brdu, u centru grada. Kad sam izašao iz busa izbjegao sam taksi štand i nazvao taksi iz druge agencije. Jer gospoda iz „prve“  agencije neće da voze na kraće relacije. A meni se po dolasku u Sarajevu ne ulazi odmah u konflikt, pošto znam da će biti vremena za svakodnevnu borbu i zbog toga treba čuvati živce. Kao iskusan...

Pročitaj više...

Naši glavni gradovi

Moj prvi susret sa postratnim Beogradom datira iz januara 2000, kada je za mnoge od današnjih „obožavatelja“ ovog grada on bio zabranjena zona, jer su ga mrzili i smatrali isključivo glavnim gradom srpskih fašista. Uglavnom su tako mislili oni mudri pisci / novinari iz epruvete, koji nikad nisu stekli značajnije životno iskustvo. Prvi osjećaj je bila euforija zbog toga što je Knez Mihajlova ulica puna knjižara. Bilo ih je više nego na Baščaršiji ćevabdžinica, i bile su nevjerovatno jeftine. Kupio sam oko tridesetak knjiga za sumu manju od današnjih stotinu KM. Euforiju oko kupovine...

Pročitaj više...